Средња школа - Лукијан Мушицки




VIII СУСРЕТ НОВИНАРСКИХ СЕКЦИЈА

Представници редакције нашег школског листа „Генерација“, Наташа Ристић, Јована Васић, Љиљана Стојановић, Никола Грцић и Мирјана Симеуновић, заједно са професорицом Александром Скенџић, присуствовали су 8. сусрету новинарских секција СШУП - ЦОПО у Сремској Каменици. Полазећи у Каменицу, разговарали смо о томе да највише желимо да проверимо где смо и куда треба да идемо даље у изради нашег школског листа. Такође, надали смо се да ћемо научити нешто што ће нам помоћи да унапредимо квалитет свог новинарског рада, а самим тим и квалитет нашег листа. По доласку у популарну полицијску школу, сви смо били пријатно изненађени изгледом школе и лепотом читавог њеног окружења. Мир, тишина, прелепа природа,чист ваздух и раскошна архитектура учинили су да се у први мах осећамо као на одмору. Ускоро су поред нас почели да промичу кадети (ученици четврте године последње генерације СШУП) и полазници ЦОПО, сви у униформама, тако да сам помислила да смо се нашли усред неког наставка култне „Полицијске академије“. Кад су нам се придружили и остали учесници, из, укупно, 15 школа, започео је наш нови нарски дан. Прошли смо две радионице. У првој нас је Дејан Пралица, асистент на одсеку за медијске студије на Фиозофском факултету у Новом Саду, упознао са оснвним принципима интернет новинарства. Потом смо имали задатак да осмислимо интернет издање наших школских новина. У другој радионици нас је Смиљана Маринков, новинарка радија 021 и стручна сарадница на одсеку за медијске студије на Филозофском факултету у Новом Саду, упознала са бројним замкама Фејсбука. За то време, професори су прошли одвојену радионицу са Динком Грухоњићем, новинаром, председником Независног друштва новинара Војводине и професором на одсеку за медијске студије на Филозофском факултету у Новом Саду. Они су разговарали о будућности школских новина и анализирали су школске листове учесника. Иако је већина школских листова технички опремљена од наше „Генерације“ (боја, квалитетнији папир, већи обим), добили смо повољне коментаре. У паузи смо обишли зграду СШУП и остали смо импресионирани оним што смо тамо видели. Широки ходници, светле учионице, угланцани подови, као и бројни прозори, оставили су савремено опремљене, далеко испред услова у којима раде средње школе које сам имала прилике да видим. Све нас је „оборила с ногу“ тзв.тактичка соба, намењена извођењу практичних вежби питомаца. Ех, кад би све школе у Србији мале овакве услове за извођење практичне наставе! Током рада, упознали смо се и дружили и са члановима новинарских секција из других школа. Могли смо да погледамо њихове школске листове, да чујемо у каквим условима они раде, на какве проблеме наилазе и како из решавају. Разменили смо бројеве телефона и мејлове, тако да ће се нека дружења сигурно наставити. Ручак у кантини СШУП опет нас је подсетио на неке екскурзије и мало нам дочарао интернатски начин живота. Видевши како су питомци послушни и како на питања професора одговарају громогласним: „Разумем!“ наша професорица је занесено рекла како би уживала да ради у оваквој школи. „Ја им кажем: „Тишина, децо“; а они мени: „Разумем!“ Ја им кажем: „Читајте лектире, децо!“ А они: „Разумем!“ И - читају... „Слатко смо се насмејали, убеђени да би професорици ипак врло брзо недостајао наш „креативни неред“... Иако је било премало времена да озбиљније „испечемо“ новинарски занат, учешће на 8.сусрету новинарских секција за нас је било драгоцено, јер смо ималли прилику да проценимо свој досадашњи рад и да откријемо неке нове могућности и идеје помоћу којих ћемо тај рад побољшати. Легенда: СШУП - Средња школа унутрашњих послова, популарно: Полицијска школа ЦОПО - Центар за основну полицијску обуку (у њега се полако трансформише СШУП)

ЗАНИМЉИВИ ПРОЈЕКТИ У НАШОЈ ШКОЛИ " БИЋУ ЛИДЕР"

„Бићу лидер“ је пројекат за младе који је организовало темеринско Удружење за инклузију особа са инвалидитетом и који је подржало Министарство просвете. Он треба да помогне младим, талентованим и креативним људима да науче како да на најбољи и најбржи начин раеализују своје идеје. Овај пројекат се састојао из три тренинга која су одржана на различитим дестинацијама. Први тренинг одржан је од 28-30. новембра 2008.у одмаралишту „Гостињска кућа“ у Малом Иђошу. Тамо смо упознали нашег занимљивог домаћина -газда Гизу, који се потрудио да се осећамо као код своје куће. Овај тренинг протекао је у одличној атмосфери. Нас осамнаесторо будућих лидера, међу којима су били и ученици наше школе, најпре смо се упознали кроз занимљиве игре, а затим су нас тренери подстицали да се потрудимо да дефинишемо промену коју желимо да видимо. Тренери су били одлични и све се учило на интересантан начин. Онај ко је слушао њихова предавања, није могао да каже да му је било досадно. Добили смо пуно информација о невладиним организацијама, пројектима, медијима, као и о начинима на који са њима можемо сарађивати. Све ово веома нас је заинтересовало за целу причу и убедило нас да смо на правом месту и да можемо добити одличне смернице. Други модул овог пројекта одржан је у децембру 2008. у Сремским Карловцима, у хотелу „Белило 69“. На почетку смо се бавили евалуацијом претходног модула, а највећи део времена посветили смо обуци како да напишемо пројекат путем којег ћемо остварити жељену промену. Наравно, у паузама је било картања, а и занимљивог дружења. Увече смо се забављали, показујући своје певачке способности. И трећи модул одржан је у Сремским Карловцима, у јануару 2009. На овом тренингу, најзанимљивији део је био практични задатак. Поделили смо се у екипе, које су међу Карловчанима спровеле анкету о начинима коришћења слободног времена и о једној од најпознатијих карловачких манифестација - Грожђебалу. Рад на овом задатку био је веома узбудљив и занимљив, а одговори су били врло разноврсни. Искрено говорећи, стекла сам утисак да има много незадовољних људи, који би хтели нешто да промене, али не знају ни шта, ни како. Касније смо све анализирали и теоријски уобличили, како бисмо све могли повезати и применити у пракси. Добили смо још корисних информација о волонтерским центрима код нас и у свету. И овога пута, дружење је било феноменално. На крају су учесницима додељени сертификати, који потврђују све што смо научили током овог пројекта. Међутим, пројекат се ту не завршава, јер је пред учесницима велики изазов да оно што су научили спроведу у дело, примене у свом окружењу и да тиме покушају да унапреде живот младих у својој средини. Сувишно је даље причати и полемисати, овакво нешто треба доживети. Невероватно је колико се непознати људи могу зближити и створити тако позитивну атмосферу. Желим да поменем и имена свих учесника и реализатора пројекта. Вечерња дружења организовали су Марина Зељковић и Анђелко Ђукић. Ниједна ситуација и догодовштина није могла промаћи нашем фотографу – Славици Дејановић, која нас је помно пратила у нашем раду и дружењу. Треба поменути и особе које су „држале ствари под контролом“ -Жану Пердув и нашу драгу педагогицу Наду, а посебно тренере, Бојану и Воју, који су нас учили како да се изборимо за промену коју желимо да видимо.

И на крају, ту смо ми, којима је цео овај пројекат и намењен: Миља Караћ, Јована Јојић, Сузана Лазукић, Страхиња Коларић и Денис Данч из IV 4, Христина Јањушевић из II4,Никола Грцић, Наташа Ристић, Јелена Рогић и ја, Мирјана Симеуновић из III 4.

 

 

 

РЕПОРТАЖА О ПРОЈЕКТУ „ЦЕНТРИФУГА“-ТЕМЕРИНФЕСТ 2008.

Као представници Средње школе „Лукијан Мушицки“, учествовале смо у драмским радионицама које су се одржавале у оквиру пројекта „Центрифуга“. Желимо да вам пренесемо делић атмосфере... На првим радионицама, у току упознавања, играли смо разне игрице, којима нас је учио београдски позоришни глумац Зоран. Ове игрице су нам омогућиле да се опустимо, унесемо у улогу и да дамо свој максимум, али не само то, него и да се зближимо са децом са инвалидитетом која су заједно са нама учествовала у радионицама. Како смо се дружили, настајала су и пријатељства, па су и они нама, као и ми њимапреносили нека знања и искуства. Били смо веома сложни , па смо тако и заједничким снагама осмислили сценарио и поделили улоге. Почеле су веома напорне и захтевне пробе, које су од нас тражиле пуно одрицања и труда. Са сваком новом пробом ми смо све више постајали тим, а то нас је и довело до резултата, односно до успешно изведене представе. Током ових радионица научили смо многе ствари, пре свега треба да ценимо оно што имамо , али такође и да за сваки успех мораш бити упоран и истрајати до краја. Нама је драго што смо учествовале, посебно што смо стекле нове другаре и веома нам је жао што се све тако брзо завршило. Надамо се да ћемо и следеће године имати прилику да учествујемо. Неописив је осећај кад гледаш како нешто настаје од почетка, кад си део тима, кад дајеш све од себе да створиш нешто доброи кад сву ту позитивну енергију преносиш на публику... П.С. Људи попните се на позорницу, пишите, компонујте, бавите се спортом.. или шта већ... углавном , изразите своја осећања кроз нешто корисно!!!! У драмској секцији учествовале: Марина Сладојевић, Николина Драгојевић и Јована Васић II4